Staračka demencija (senilna demencija) je krah mentalnih i intelektualnih funkcija osobe, do kog dolazi u zrelom dobu i jedan je od simptoma degenerativne bolesti mozga.

Ovo stanje nije nimalo jednostavno, kako za one koji pate od njega, tako i za one koji se brinu o dementnoj osobi.

Briga o pacijentima sa ovom dijagnozom podrazumeva niz organizacionih karakteristika kojih rođaci moraju biti svesni.

Zašto se javlja staračka demencija?

Prema procenama SZO sa senilnom demencijom se bori oko 50 miliona ljudi u svetu. Pritom, svake godine se ovoj brojci doda jo 7-8 miliona novih pacijenata.

Jedan od glavnih uzroka demencije je, naravno, starost. Čovečanstvo još uvek nije pronašlo efikasan lek za “gašenje” mozga koje prati starenje.

Međutim, postoje i drugi preduslovi za razvoj senilne demencije:

• kardiovaskularne bolesti, moždani udar
• različite vrste infekcija
• metabolički poremećaji
• nedostatak važnih supstanci poput folne kiseline, tiamina, vitamina B3, B12, PP
• hronična intoksikacija organizma usled alkoholizma, narkomanije, rada u opasnim industrijama.

Koji su simptomi staračke demencije?

Staračka demencija je jedan od najizraženijih simptoma Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, vaskularne demencije i drugih neurodegenerativnih bolesti.

Kod osoba koje pate od demencije narušene su sledeće funkcije:

• kratkoročno i dugoročno pamćenje kod starijih
• apstraktno razmišljanje
• vizuelna, slušna i taktilna percepcija
• govor
• sposobnost izvođenja svrsishodnih radnji.

Staračka demencija – kako se bolest odvija?

Nije teško prepoznati demenciju kod bake i deke. Stariji ljudi sa ovom dijagnozom u početku gube pamćenje – zaboravljaju imena ljudi i događaje iz nedavne prošlosti, ne mogu da pronađu predmete koje su prethodno premestili itd.

Vremenom se orijentacija u prostoru i vremenu pogoršava. Pacijent se može izgubiti u kraju u kom je živeo čitav svoj život. Ili se jednostavno ne seća da se oženio pre 40 godina i da ima odraslu decu i unuke.

Kako bolest napreduje dolazi do opšte promene karaktera. Pacijent je konfliktan i razdražljiv, a neretko je i agresivan. U ovoj fazi ostali članovi porodice počinju da osećaju svu težinu zajedničkog života sa osobom koja pati od demencije.

Kako staračka demencija napreduje, sve je teže i teže

Proces odumiranja moždanih ćelija pogađa područja koja su odgovorna za moral. Pacijent gubi kontrolu nad svojim ponašanjem u društvu.

U ovoj fazi rođaci pacijenta počinju da doživljavaju maksimalan stres usled nepredvidljivosti njegovog ponašanja. Starija osoba u tom slučaju mora biti čuvana 24 h dnevno.

Kako bolest napreduje, sa osobom je gotovo nemoguće komunicirati, a i često stvara potencijalno opasne situacije kod kuće i na ulici.

Kako se ponašati ako stariji član porodice pati od staračke demencije?

Rođaci starije osobe koja se bori sa demencijom moraju odmah razviti tolerantan stav. Važno je shvatiti da penzioner nije svestan i da ne kontroliše svoje postupke. Njegov mozak doslovno umire i on nije sposoban da se odupre tom procesu.

Bliske osobe pacijenta moraju biti strpljive i uvek se sećati kakav je bio nekada kao osoba.

Sada bolesna majka može da opsuje, napravi scenu ili prospe jelo. Ali ona je ta koja vas je odgajila, menjala vam pelene i strpljivo brisala sto kada prospete kašu.

Sad, kad je roditelj ostario i bespomoćan je, vreme je da mu vratimo ovaj dug.

Kako se leči staračka demencija?

Prva stvar koju treba uraditi kada se pojave simptomi bolesti je potražiti medicinsku pomoć od neurologa ili psihijatra.

Ipak, treba reći da je gotovo nemoguće potpuno izlečiti demenciju. Ali ukoliko se koristi terapija u početnoj fazi, može se znatno olakšati tok bolesti i odložiti nastanak potpune demencije za nekoliko godina.

Lekovi koje lekar prepiše moraju se uzimati strogo u skladu sa njegovim preporukama. Ukućani će morati da kontrolišu doziranje i vreme uzimanja lekova, jer pacijent sam nije u stanju to da radi.

Šta još preduzeti ukoliko u kući imate dementnu osobu?

Kod kuće se za stariju osobu sa demencijom mora napraviti maksimalno bezbedan životni prostor:

• skloniti sve opasne predmete za bušenje i sečenje
• držite dalje pacijenta od pegle, utičnica i uređaja za grejanje
• kućnu hemiju i lekove sklonite na mesto nepristupačno za pacijenta
• ne dozvoljavajte mu da kuva sam, već vi spremajte hranu
• ne ostavljajte ga samog.

Kako se demencija razvija, moraćete da kupujete pelene za odrasle, sami ih menjate, a takođe da kupate bolesnu osobu.

Osim toga, važna je komunikacija sa obolelim u vidu čitanja knjiga naglas. To će sprečiti degradaciju mozga i pomoći u održavanju govora i kognitivnih sposobnosti što je duže moguće.

Šta ako ne možete sami da brinete o dementnoj osobi?

Nažalost, ne može se sakriti činjenica da staračka demencija neprestano napreduje. Porodici obolele osobe biće sve teže da se nosi sa njom. Članovi porodice će neizbežno doživljavati veliki stres gledajući kako se ličnost njihove bake ili deke raspada.

Neophodnost čuvanja osobe koja boluje od demencije 24/7 oduzima puno vremena i truda. Međutim, ovaj teret ne morate nositi sami. U početnim stadijumima bolesti možete unajmiti medicinsku sestru koja će zameniti rođake, dajući im vremena za odmor.

Ipak, kada demencija počne da napreduje pravi izbor može biti starački dom koji će omogućiti pacijentu ugodne uslove za život, danonoćni nadzor i negu, kao i medicinsku pomoć i sigurnost.