Pamćenje kod starijih ljudi uglavnom nije na zavidnom nivou, jer pogoršanje memorije nastaje usled biološkog starenja tela.

Usporavanje procesa povezanih sa pamćenjem i razmišljanjem primećuje se kod osoba koje su već zašle u godine, a jedan od razloga može biti socijalna izolacija.

Penzija, smanjen krug poznanika, želja za osamljivanjem zbog bolesti – sve ovo dovodi do smanjenja komunikacije ili gotovo potpunog prekida odnosa sa ljudima.

Usamljenost pogoršava pamćenje kod starijih

U novim uslovima, kada se izgubi potreba za stalnim procesom treniranja pamćenja, mozak prolazi kroz brojne promene. Dolazi do prilagođavanja manje strogim zahtevima: misaoni procesi postaju manje intenzivni, što dovodi do pogoršanja pamćenja.

Prilikom razmatranja problema sa pogoršanjem pamćenja u starosti uzimaju se u obzir individualne karakteristike organizma. Lekari dolaze do zaključka da treniranje pamćenja u starijem životnom dobu mora biti u prvom planu.

Stručnjaci ne daju univerzalan odgovor na pitanje “Kako poboljšati pamćenje kod starijih?”. Međutim, postoje neke opšte preporuke koje se uglavnom svode na povećanje aktivnosti, održavanje optimističnog pogleda na život i posvećivanje više vremena korisnim aktivnostima.

Koje aktivnosti mogu poboljšati rad mozga?

Procesi razmišljanja, sa kojima je gubitak pamćenja kod starijih usko povezan, zavisi od pravilne dnevne rutine. Treba urediti dan tako da se sati spavanja i odmora smenjuju sa drugim aktivnostima:

• šetnje na svežem vazduhu
• adekvatna fizička aktivnost (treba da bude u skladu sa trenutnim zdravstvenim stanje)
• vežbe disanja
• rad rukama
• čitanje i prepričavanje sadržaja knjige.

Kako poboljšati pamćenje kod starijih?

Najbolji način za očuvanje pamćenja je redovna potreba za podsećanjem. Igre i treninzi zasnivaju se na principu sećanja i podsećanja na ranije dobijene informacije:

1. Društvene igre – fokusiraju pažnju na redosled poteza uz poštovanje pravila.
2. Ukrštene reči i rebusi – korisna aktivnost kojom su se starije osobe bave od svoje mladosti.
3. Učenje stranih jezika – ukoliko obim informacija ne izaziva prekomerno naprezanje.
4. Učenje stihova pesama – osim obogaćivanja unutrašnjeg sveta, veoma je korisno za rad mozga.
5. Puzle za odrasle – razvijaju koncentraciju, stvaraju situaciju skladištenja različitih fragmenata crteža u kratkotrajnoj memoriji radi stvaranja opšte slike.

Preporučuje se naizmenično menjanje ovih vrsta aktivnosti tokom dana, koristeći blagotvorni efekat smene aktivnosti na raspoloženje i opšte stanje tela.

Zdrava ishrana – važan korak u očuvanju pamćenja kod starijih

Funkcionisanje mozga zahteva unos svih neophodnih supstanci iz hrane. To se posebno odnosi na vitamine, aminokiseline i nezasićene masti koje su od izuzetne važnosti za sprečavanje gubitka pamćenja.

Evo liste namirnica čiji sadržaj hranljivih sastojaka pomaže u očuvanju pamćenja kod starijih:

• riba i morski plodovi
• lisnato povrće i zeleniš
• orašasti plodovi
• semenke (suncokret, golica)
• citrusi
• bobičasto voće
• zeleni čaj.

Redovna i uravnotežena ishrana sa većom količinom zdravih i kvalitetnih namirnica stvoriće osnovu za zdrav organizam, tako da se gubitak pamćenja kod starijih javlja ređe, čak i u kasnijem životnom dobu.

Ne zaboravite na dobro raspoloženje i optimizam

Depresija i malodušnost negativno utiču ne samo na sposobnost pamćenja, već i na opšte stanje tela. S druge strane, pozitivne emocije pomoći će nam da očuvamo svoje zdravlje, a posebno funkcije mozga.

Stručnjaci preporučuju samokontrolu raspoloženja – neku vrstu higijene emocionalnog stanja. Gledanje komedija, šaljivih emisija, kao i čitanje anegdota mogu biti razlog za još jedan osmeh.

Starost je doba koje prilagođava način života. Kako godine prolaze sve češće se postavlja pitanje: Kako poboljšati memoriju? Ako ne klonete duhom i ne budete lenji, već posvetite određenu pažnju treningu mozga, sačuvaćete svoje pamćenje do duboke starosti.